Nekoliko činjenica o imunitetu
Imunitet i fizička aktivnost.
Nekoliko činjenica o imunitetu
Često koristimo reč “imunitet” u svakodnevnom govoru, ali da li zaista razumemo njeno značenje? Odgovor je najčešće odričan. Imunitet se najlakše može definisati kao sposobnost organizma da se odupre i odbrani od virusnih, bakterijskih, gljivičnih infekcija, različitih bolesti i drugih vidova biološke i hemijske opasnosti (biljni i životinjski otrovi, štetne materije).
Razlikujemo dve vrste imuniteta:
- urođeni (prirodni, nespecifični)
- stečeni (adaptivni, specifični)
Urođeni imunitet je nešto sa čime se rađamo i on predstavlja našu prirodnu barijeru i prvu liniju odbrane, što znači da je prisutan i pre pojave izazivača imunog odgovora (antigena) i na njih reaguje isto, tj. nespecifično.
Stečeni imunitet se, međutim, razvija postepeno i specifično reaguje na svaki antigen, pamteći svaki kontakt, što omogućava pokretanje imunog odgovora i odbranu organizma čak i mnogo godina nakon prvog susreta sa određenim antigenom. Glavne komponente stečenog imuniteta su B i T limfociti, koji spadaju u red belih krvnih zrnaca. Razlikuju se po tome što B limfociti nemaju sposobnost da sami uđu u inficirane ćelije, već produkuju antitela, koja se vezuju za različite antigene (npr. bakterije), a zatim šalju signal fagocitima (specijalizovanim ćelijama “čistačima”) da te komplekse antigen-antitelo unište. T limfociti, sa druge strane, mogu direktno da napadnu i eliminišu virusom inficirane ćelije i kancerogene ćelije, što im daje vodeću ulogu u ćelijski posredovanom imunitetu.
Ostale značajne komponente humanog imunog sistema su primarni i sekundarni (periferni) limfni organi. Primarni limfni organi su koštana srž i timus (grudna žlezda), u kojima se odvija sinteza limfocita. Sekundarne limfne organe čine limfnih čvorovi, slezina, krajnici, adenoidi (“treći krajnik”) i apendiks (crvuljak, u narodu poznat kao “slepo crevo”).U njima limfociti dalje sazrevaju i dolaze u kontakt sa antigenima.
Očigledno je da imuni sistem ima zahtevan zadatak da naše telo održi zdravim i otpornim, međutim, postoje slučajevi kada to nije moguće, što dovodi do pojave sledećih poremećaja imunog sistema:
- autoimune bolesti (imuni sistem greškom napada zdrave ćelije)
- imunodeficijencije (neadekvatan imuni odgovor)
- alergije (preburan imuni odgovor na antigene koji nisu potencijalno opasni)
Zbog toga moramo raditi neprestano na našem imunitetu i dok smo zdravi, a ne samo u situacijama kada se pojavi bolest. Priroda nam je dala jako oružje za borbu protiv infekcija, a na nama je koliko ćemo ga dugo očuvati.
Imunitet i fizička aktivnost
Poznata je činjenica da redovna fizička aktivnost pozitivno utiče na naše zdravlje, tako što poboljšava funkciju kardiovaskularnog sistema, snižava krvni pritisak, kontroliše telesnu težinu i štiti nas od mnogih bolesti, uključujući dijabetes, osteoporozu, pa čak i kancer. A da li i kako utiče na sam imuni sistem, pitanje je na koje mnogi naučnici još uvek pokušavaju da odgovore. Nekoliko naučnih studija je pokazalo da faktori kao što su trajanje, intenzitet i tip fizičke aktivnosti imaju različit uticaj na imuni sistem.
Umerena fizička aktivnost, kao što je 30-minutna šetnja brzim hodom, vožnja bicikla nekoliko puta u nedelji ili vežbanje joge, može da poboljša imunitet i posebno je značajna za starije osobe i ljude sa pasivnim načinom života. Blaga do umerena redovna fizička aktivnost može da ublaži ozbiljnost i trajanje simptoma infekcija gornjih disajnih puteva, što potvrđuje nekoliko naučnih studija.
Intenzivno vežbanje, sa druge strane, može dovesti do smanjenja aktivnosti B i T limfocita i povećanja nivoa hormona stresa adrenalina i kortizola, kao i nivoa slobodnih radikala,što je posebno značajno za polje profesionalnog sporta. Iako se profesionalni sportisti smatraju snažnim i zdravim osobama, u toku perioda dugotrajnih i zahtevnih treninga i za vreme takmičenja oni su izloženi takozvanom efektu “otvorenog prozora” za infekcije, koji najčešće traje od 3 do 72 sata. U toku ovog perioda sportisti su podložniji učestalim infekcijama, kao što su infekcije gornjih disajnih puteva, koje su ujedno i najčešće infekcije koje se javljaju u inače zdravoj populaciji. Najčešće ih izazivaju virusi, kao što su rinovirus, adenovirus, corona virus i dr, a ređe bakterije, uključujući Streptococcus pyogenes, Streptococcus pneumoniae i Haemophilus influenzae. Češće se javljaju u jesenjem i zimskom periodu godine, simptomi uobičajeno traju od 7 do 10 dana, a procenjuje se da se u toku godinu dana ponove i do 4 puta. Ukoliko se udruže sa nedostatkom sna, velikim mentalnim naporom, malnutricijom i gubitkom telesne težine, infekcije gornjeg respiratornog trakta postaju ozbiljan problem za sportiste, jer utiču na rezultate i mogu biti uzrok odustajanja od takmičenja.
U cilju sprečavanja infekcija gornjih disajnih puteva, profesionalnim sportistima se savetuje da:
- izbegavaju prezahtevne treninge
- imaju optimalnu količinu sna svake noći
- imaju dobro izbalansiranu ishranu
- izbegavaju drastičan gubitak telesne težine
- prime sve neophodne vakcine
- svedu stres na minimum
Efekat dijetetskih suplemenata na privremeno izmenjeni imuni sistem posle produženog i intenzivnog vežbanja se još uvek ispituje. Suplementi koji sadrže cink, vitamin C, glutamin ili ugljene hidrate najviše privlače pažnju naučnika. Nekoliko studija je ukazalo na vezu između suplementacije vitaminom C (oko 600mg/dan, u toku 3 nedelje) i smanjene pojave simptoma infekcija gornjeg respiratornog trakta kod maratonaca. Pored toga, postoje dokazi da suplementi glutamina povećavaju proliferaciju limfocita. Najimpresivniji rezultati zabeleženi su, međutim, u studijama sa suplementima na bazi ugljenih hidrata. Oni ukazuju na to da sportisti koji konzumiraju tečnosti sa ugljenim hidratima pre, u toku i posle produženog i intenzivnog vežbanja, imaju snižene nivoe hormona stresa u krvi, a samim tim i bolji imuni odgovor.
Možemo da zaključimo da fizička aktivnost može doneti mnoge zdravstvene koristi, ukoliko se pridržavamo filozofije “zlatne sredine”. To praktično znači da podjednako treba izbegavati sedentaran, pasivan način života kao i prekomerno vežbanje i redovno upražnjavati samo umerenu fizičku aktivnost.
autor: mr ph Iva Majstorović, objavljeno 19. novembra 2014
Vitamin C-500 je dodatak ishrani na bazi vitamina C, koji je neophodan za očuvanje vitalnosti i poboljšanje otpornosti celokupnog organizma. Bez dovoljne količine ovog vitamina mnoge fiziološke funkcije, kao što su rast i razvoj ili antioksidativna zaštita ne bi bile moguće. Vitamin C je esencijalan nutrijent, što znači da ga naše telo ne može sintetisati, zbog čega se mora redovno unositi izbalansiranom ishranom i dijetetskim suplementima, u situacijama kada je to neophodno.