Koji su simptomi prehlade?
Šta izaziva prehladu i kako se prenosi?
Kako se prehlada leči?
Metode prevencije
Prehlada je akutna virusna infektivna (zarazna) bolest, koja primarno zahvata glavne strukture gornjih disajnih puteva, izazivajući upalu grla (faringitis), glasnih žica (laringitis), sluznica nosa (rinitis) i sinusnih šupljina (sinuzitis). To je ujedno i najčešća bolest u inače zdravoj populaciji i predstavlja jedan od glavnih razloga zašto posećujemo lekara. Sama infekcija nastupa naglo, sa vrlo kratkim periodom inkubacije od 2 do 3 dana. Uobičajeno se ponavlja do 4 puta u toku godine kod odraslih, a čak i do 12 puta u toku godine kod školske dece i starijih osoba. Prehlade se mogu javiti u toku cele godine, međutim znatno je veća učestalost u toku jesenjih i zimskih meseci. Razlozi za to su uticaji životne sredine (uzročnici bolesti aktivniji su u toku zime, niske temperature utiču na disajne organe, niska vlažnost vazduha povećava mogućnost prenosa bolesti) i socijalni uticaji (duže provođenje vremena u zatvorenom prostoru, početak školske godine, ređe provetravanje prostorija).
Koji su simptomi prehlade?
Simptomi prehlade su najčešće blagi i nespecifični i uključuju zapušenost nosa, curenje iz nosa, kijanje, bol u grlu i kašalj, koji su često praćeni blagim bolom u mišićima i glavoboljom. Povišena temperatura nije karakteristična za prehladu, ali se u blagom obliku može javiti kod beba i male dece. Kod odraslih se većina simptoma povlači u toku 7 do 10 dana, osim kašlja, koji se u nekim slučajevima može zadržati i do 3 nedelje. Kod dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika simptomi prehlade obično traju nešto duže, zbog slabije funkcije imunog sistema u ovim osetljivim populacijama.
Šta izaziva prehladu i kako se prenosi?
Kao što je već pomenuto, prehlada je virusno oboljenje, koje primarno zahvata organe gornjih disajnih puteva. Iako je može izazvati više od 200 različitih tipova virusa, najčešći uzročnici su rinovirusi (i do 80% svih prehlada). Ostali izazivači su koronavirusi, adenovirusi, virusi parainfluence i humani respiratorni sincicijski virus. Svi ovi virusi su slabije patogenosti i izazivaju blaže simptome od virusa influence, poznatog izazivača gripa.
Prehlada se može preneti udisanjem sitnih kapljica iz vazduha (aerosola) koje u sebi sadrže virus, kontaktom sa virusom kontaminiranim predmetima, kao i direktnim kontaktom sa zaraženim osobama. Brzo prenošenje je posebno izraženo u vrtićima, školama, javnom prevozu i svim mestima na kojima su ljudi u neposrednom kontaktu. Skoro je nemoguće izbeći prehladu posle kontakta sa zaraženom osobom, u najvećoj meri zbog visoke zaraznosti, široke rasprostranjenosti i velike otpornosti rinovirusa (neki serotipovi virusa mogu preživeti u spoljašnjoj sredini, izvan domaćina i do 18 sati).
Kako se prehlada leči?
Terapija prehlade je simptomatska, zbog toga što nažalost, još uvek ne postoje dovoljno efikasni antivirotici za njeno lečenje. Izrada vakcine pokazala se veoma zahtevnom, zbog velikog broja brzo mutirajućih virusnih izazivača, koji otežavaju ceo proces. Za prehladu je karakteristično da se vrlo često samostalno postavlja dijagnoza i samostalno vrši lečenje i pored toga što je ona jedan od glavnih razloga zašto posećujemo svog lekara. Efikasno se leči OTC preparatima (lekovi koji se mogu nabaviti bez recepta)i brojnim dijetetskim suplementima, koji pomažu u ublažavanju i otklanjanju simptoma zapušenog nosa, bola u grlu, promuklosti i kašlja. Najčešće primenjivani lekovi su analgetici (oslobađaju od bola u mišićima i bola uzrokovanog glavoboljom), antipiretici (spuštaju telesnu temperaturu), nazalni dekongestivi (olakšavaju disanje) i lekovi protiv kašlja (suzbijaju suvi kašalj i pospešuju izbacivanje sekreta kod produktivnog kašlja). Dijetetski suplementi u formi oribleta, pastila ili lozengi, koji sadrže supstance sa antiseptičkim i antiinflamatornim dejstvom, se uspešno koriste za lečenje simptoma bola u grlu i promuklosti. Dijetetski suplementi na bazi vitamina C mogu skratiti trajanje prehlade, ukoliko se redovno koriste. Antibiotici sa druge strane, nemaju efekta na virusne infekcije i njihova primena nije opravdana u lečenju prehlade, osim za lečenje mogućih bakterijskih komplikacija (upala sinusa, srednjeg uha, bakterijska pneumonija). I pored toga, antibiotici se nažalost i dalje često prepisuju, što dovodi do razvijanja sojeva bakterija otpornih na ove važne lekove.
Metode prevencije
Prehlada je visoko zarazna i široko rasprostranjena bolest, koja se do neke mere može sprečiti primenjivanjem sledećih korisnih saveta:
- izbegavati kontakt sa zaraženim osobama u toku prva 3 dana od početka njihove bolesti
- redovno i temeljno prati ruke (posebno značajno za malu decu)
- izbegavati dodirivanje usta i nosa (najčešći putevi ulaska virusa u organizam)
- nositi zaštitnu masku u toku kontakta sa zaraženom osobom
- nositi zaštitnu masku ukoliko ste prehlađeni, kako bi se sprečio dalji prenos infekcije
- izbegavati mesta okupljanja većeg broja ljudi za vreme sezone prehlade
- ne deliti hranu i piće sa drugima
autor: mr ph Iva Majstorović, objavljeno 11. decembra 2014
1. Eccles R (November 2005). “Understanding the symptoms of the common cold and influenza”.
Lancet Infect Dis 5 (11): 718–25.
http://www.thelancet.com/journals/laninf/article/PIIS1473-3099%2805%2970270-X/fulltext
2. Heikkinen T, Järvinen A (January 2003). “The common cold”. Lancet 361 (9351): 51–9.
http://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736%2803%2912162-9/fulltext
3. Michael Rajnik; Robert W Tolan (13 Sep 2013). “Rhinovirus Infection” Medscape Reference.
http://emedicine.medscape.com/article/227820-overview#a0101
4. Diseases and Conditions/ Common cold.
http://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/common-cold/basics/definition/con-20019062
5. Understanding the Common cold – the Basics.
http://www.webmd.com/cold-and-flu/cold-guide/understanding-common-cold-basics
Vitamin C-500 je dodatak ishrani na bazi vitamina C, koji je neophodan za očuvanje vitalnosti i poboljšanje otpornosti celokupnog organizma. Bez dovoljne količine ovog vitamina mnoge fiziološke funkcije, kao što su rast i razvoj ili antioksidativna zaštita ne bi bile moguće. Vitamin C je esencijalan nutrijent, što znači da ga naše telo ne može sintetisati, zbog čega se mora redovno unositi izbalansiranom ishranom i dijetetskim suplementima, u situacijama kada je to neophodno.