Koji su simptomi infekcija gornjih disajnih puteva?
Šta izaziva infekcije gornjih disajnih puteva i kako se one prenose?
Kako se infekcije gornjih disajnih puteva leče?
Metode prevencije
Infekcije gornjih disajnih puteva su grupa najčešćih akutnih infektivnih (zaraznih) bolesti u ljudskoj populaciji, koje primarno zahvataju glavne strukture gornjih disajnih puteva, uključujući nos, sinusne šupljine, grlo i glasne žice. Predstavljaju jedan od glavnih razloga zašto posećujemo lekara, odsustvujemo sa posla i ne vodimo decu u vrtić ili školu. Iako se mogu javiti u toku cele godine, najčešće su u toku jesenjih i zimskih meseci u godini, na šta utiču faktori spoljašnje sredine i brojni socijalni faktori. Glavni izazivači ovih infekcija su virusi i one se tipično ponavljaju do 4 puta u toku godine kod odraslih, a čak i do 10 puta u toku godine kod školske dece. Većina infekcija iz ove grupe, kao što su prehlada, upala sluznica nosa (rinitis), upala grla (faringitis), upala glasnih žica (laringitis) i upala krajnika (tonzilitis) smatraju se blagim bolestima koje najčešće prođu same od sebe. Međutim, nabrojana stanja se ne smeju olako shvatiti, jer u osetljivim populacijama, kao što su deca, starije osobe, hronični i imunokompromitovani bolesnici, mogu dovesti do pojave ozbiljnijih komplikacija, među kojima su veoma česti bakterijski sinuzitis, upala srednjeg uha (otitis media) i bronhitis.
Koji su simptomi infekcija gornjih disajnih puteva?
Postoji velika sličnost u prezentaciji simptoma infekcija gornjih disajnih puteva, sezonskog gripa, infektivne mononukleoze i stanja koja zahtevaju ciljanu terapiju, kao što su alergijski rinitis, bakterijski sinuzitis i streptokokna upala grla. Zbog toga se ne preporučuje samostalno postavljanje dijagnoze i samomedikacija, koje treba izbeći kada god je to moguće, već se na vreme treba obratiti iskusnom lekaru. Simptomi infekcija gornjih disajnih puteva nastupaju naglo, nakon kratkog perioda inkubacije od 1 do 3 dana i uključuju zapušenost nosa, curenje iz nosa, kijanje, bol u grlu i kašalj, koji su često praćeni blagim bolom u mišićima i glavoboljom. Povišena temperatura najčešće nije prisutna, ali se u blagom obliku može javiti u određenim slučajevima. Kod odraslih se većina simptoma povlači u toku 7 do 10 dana, osim kašlja, koji se u nekim slučajevima može zadržati i do 3 nedelje. Kod beba, male dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika simptomi obično traju nešto duže, zbog slabije funkcije imunog sistema u ovim osetljivim populacijama.
Šta izaziva infekcije gornjih disajnih puteva i kako se one prenose?
Procenjuje se da više od 85% svih slučajeva infekcija gornjih disajnih puteva izaziva preko 200 različitih tipova virusa, od kojih su glavni izazivači rinovirusi, koje po učestanosti prate adenovirusi, koronavirusi, virusi parainfluence, enterovirusi i humani respiratorni sincicijski virus. Oko 15% slučajeva ovih infekcija izazvaju bakterije, uključujući Streptococcus pyogenes, kao jedan od najčešćih uzročnika streptokokne upale grla, kao i Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae, Corynebacterium diphtheriae i Bordetella pertussis.
Infekcije gornjih disajnih puteva se veoma lako mogu preneti sa osobe na osobu direktnim, neposrednim kontaktom, udisanjem sitnih kapljica iz vazduha (aerosola) koje u sebi sadrže virus. Ostali načini prenosa podrazumevaju kontakt sa kontaminiranim površinama i predmetima ili dodirivanje nosa i usta, koji predstavljaju dva glavna mesta ulaska patogena u organizam. Infekcije se veoma brzo i lako prenose u vrtićima, školama, javnom prevozu i svim mestima na kojima su ljudi u neposrednom kontaktu. Skoro je nemoguće izbeći bolest posle kontakta sa zaraženom osobom, u najvećoj meri zbog visoke zaraznosti, široke rasprostranjenosti i velike otpornosti rinovirusa kao najčešćeg izazivača (poznato je da neki serotipovi rinovirusa mogu preživeti u spoljašnjoj sredini i do 18 sati).
Kako se infekcije gornjih disajnih puteva leče?
Terapija infekcija gornjih disajnih puteva je simptomatska, zbog toga što nažalost, još uvek ne postoje dovoljno efikasni antivirotici za njihovo lečenje. Izrada vakcine takođe se pokazala veoma zahtevnom, zbog velikog broja brzo mutirajućih virusnih izazivača, koji otežavaju ceo proces. Terapija uključuje primenu OTC preparata (lekovi koji se mogu nabaviti bez recepta) i različitih dijetetskih suplemenata, koji pomažu u ublažavanju i otklanjanju simptoma zapušenog nosa, bola u grlu, promuklosti i kašlja.
Najčešće primenjivani OTC preparati su analgetici (oslobađaju od bola u mišićima i bola uzrokovanog glavoboljom), antipiretici (spuštaju telesnu temperaturu), nazalni dekongestivi (olakšavaju disanje) i lekovi protiv kašlja (suzbijaju suvi kašalj i pospešuju izbacivanje sekreta kod produktivnog kašlja).
Dijetetski suplementi u formi oribleta, pastila ili lozengi, koji sadrže supstance sa antiseptičkim i antiinflamatornim dejstvom, kao što su etarsko ulje žalfije i pčelinji propolis, se uspešno koriste za lečenje simptoma bola u grlu i promuklosti. Dijetetski suplementi na bazi vitamina C mogu skratiti trajanje prehlade, ukoliko se redovno koriste.
Antibiotici, sa druge strane, nemaju efekta na virusne infekcije i njihova primena nije opravdana u lečenju infekcija gornjih disajnih puteva. Iako postoji snažna inicijativa za racionalnu primenu antibiotika i smanjenje prepisivanja ovih lekova od strane lekara za lečenje pomenutih infekcija, podaci govore da se u preko 50% slučajeva oni nažalost i dalje prepisuju. To predstavlja globalan i ozbiljan problem, jer dovodi do razvijanja sojeva bakterija otpornih na ove važne lekove. U proteklih dvadeset godina došlo je do značajnog povećanja stope bakterijske rezistencije na antibiotike u humanoj populaciji. Primena ovih lekova opravdana je jedino u slučajevima lečenja mogućih bakterijskih komplikacija, kao što su bakterijski sinuzitis, upala srednjeg uha, bakterijska pneumonija ili upala grla izazvana bakterijom Streptococcus pyogenes, poznata i kao streptokokna upala grla. Značajno je na vreme prepoznati razliku između pomenute streptokokne i vrlo česte virusne upale grla, čiji simptomi spontano slabe i povlače se za 7 do 10 dana i ne podrazumevaju primenu antibiotika. Streptokokna upala grla, međutim, zahteva hitno lečenje odgovarajućim antibiotikom, kako bi se sprečila pojava retkih, ali ozbiljnih komplikacija povezanih sa ovom bolešću, kao što su reumatska groznica ili post-streptokokni glomerulonefritis.
Metode prevencije
Iako su infekcije gornjih disajnih puteva veoma zarazne i široko rasprostranjene bolesti, one se do neke mere mogu sprečiti, ukoliko se pridržavamo sledećih značajnih saveta:
- izbegavati kontakt sa zaraženim osobama u toku prva 3 dana od početka njihove bolesti
- redovno i temeljno prati ruke (posebno značajno za malu decu)
- izbegavati dodirivanje usta i nosa (najčešći putevi ulaska patogena u organizam)
- nositi zaštitnu masku u toku kontakta sa zaraženom osobom
- nositi zaštitnu masku ukoliko ste bolesni, kako bi se sprečio dalji prenos infekcije
- izbegavati mesta okupljanja većeg broja ljudi u toku jesenjih i zimskih meseci
- ne deliti hranu i piće sa drugima
- ostvariti optimalnu količinu sna svake noći
autor: mr ph Iva Majstorović, objavljeno 6. januara 2014
Reference
1. Upper Respiratory Infection (URI or Common Cold)
http://www.cincinnatichildrens.org/health/u/cold/
2. Rohilla, Sharma, Kumar, Sonu. Upper respiratory tract infections: An overview.
http://www.ijcpr.org/Issues/Vol5Issue3/712.pdf
3. Upper Respiratory Tract Infection Clinical Presentation
http://emedicine.medscape.com/article/302460-clinical
4. Michael Rajnik; Robert W Tolan (13 Sep 2013). “Rhinovirus Infection” Medscape Reference.
http://emedicine.medscape.com/article/227820-overview#a0101
5. Strep throat Causes – Diseases and Conditions – Mayo Clinic
http://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/strep-throat/basics/causes/con-20022811
6. Guidelines for the Use of Antibiotics in Acute Upper Respiratory Tract Infections
http://www.aafp.org/afp/2006/0915/p956.html
Eko C-Vit junior dražeje su dodatak ishrani na bazi vitamina C namenjene deci predškolskog i školskog uzrasta. Sadrže preporučenu dozu vitamina C od 50 mg, koja zadovoljava dnevne potrebe dece za ovim vitaminom. Dražeje su slatkog ukusa, sa 100 % prirodnom aromom pomorandže, zbog čega ih najmlađi lako prihvataju – čak i oni najizbirljiviji.
Propolis je prirodna mešavina smolastih materija, koje iz različitih biljnih izvora, kao što su pupoljci, listovi ili biljni sokovi, sakupljaju medonosne pčele radilice (Apis mellifera), a zatim ih mešaju sa pčelinjim voskom i drugim izlučevinama. Za pčele je propolis od velike važnosti, jer štiti košnicu od bakterijskih, virusnih i gljivičnih infekcija, zahvaljujući svom antimikrobnom dejstvu. Ljudima međutim nije ništa manje značajan, jer podaci govore da su ga koristili kao narodni lek još od antičkih vremena. Propolis je od nedavno povratio svoju popularnost u svetu i u našoj zemlji, gde je zabeležen rast primene prirodnih proizvoda u terapiji i prevenciji različitih oboljenja.